Iza nas je 10 godina života u zajednici (svekrva, muževi brat i sestra).Svekrva (s kojom nemam baš idiličan odnos) prvi put odluči otići kod kćeri na 7 dana. Ide sutra ujutro, a u kući vlada sveopće oduševljenje. Djeca planiraju vikend party-e :))) U petak krećemo s pidžamama, pizzama, filmski i muzički maraton.
Ja se ne mogu prestati smijati njihovom veselju (a i mom, da se ne lažemo), jer je ona dosta starija žena kojoj sve smeta (i smijeh, i pjesma, i muzika). Samo me kopka…Hoću li i ja biti tako čangrizava kad ostarim? Možda budem i gora..ko će znati… Ali prija osjećaj da ćemo biti bez nje par dana!
Šega mi :)
Šuti Majo, karma je kurva…
Papirni sve znam, ali jače je od mene :)))
Uživaj😁
Jucer sam vodio mamu na neke preglede. Potvdilo se ono sto sam naravno i ranije znao. Vrlo je teska osoba. Brine me sto neki kazu da sam slican njoj. A ja bas ne zelim postati u starosti kao ona.
-Senorita: Hvala, hvala.. planiram 🙂
-jasanstav: Ja vjerujem da mi svi s godinama postanemo čangrizavi, manje tolerantni, jednostavno teški, pogotovo mlađim generacijama, samo treba sve dobro dozirati. Meni kad kažu: ista si ćaća svoj, što fizički, što karakterno, u neku ruku mi drago, a u drugu baš i ne…Mislim da sami biramo kakvi ćemo ljudi biti bez obzira na gene, okolinu i razno-razne faktore.
E bgm, ne znam… Potrudi se da ne budeš takva kad ostariš, neman ti šta pametnije reć. Mada ja iman neki osjećaj da ti nećeš bit takva. :))