Tip sam osobe koja može dugo gutati i šutjeti, sebi jesti zbog x nekih stvari, ne reagirati. Međutim, kad dođe moment pucanja, tad iz mene izađe lavina toga. I onog što treba i što ne treba. I budem jako neugodna. Rekao bi moj muž da “rigam vatru”. I obično kad sve istresem iz sebe, mogu nastaviti komunicirati kao da ništa nije bilo. Valjda istresem ono što me mori i kao da doživim Zen 🙂
E sinoć sam isprovocirana do daske, na vrh mi je jezika bilo da počnem bljuvati vatru, ali se ugrizoh za jezik, okrenuh leđa i napustih mjesto događaja (zato me jutros glava boli od previše razmišljanja).
Stvar kondicije… Kad se dovoljno utreniraš, neće te boljet glava 😀
Moram ja još treninga odraditi! :)))
nema problema kojeg ostra cakija ne moze rijesiti
Nemoj vatrom po njima, đe će ti duša
Saspi, bolje nego da nakupljaš.
Jest dobro imati visok prag tolerancija, jer kad tako opalish raznesesh ih u sto komada 🙂