Krenem sinoć s prijateljicom u šetnju. Lijep je dan, konačno bez kiše, šteta bi bilo ne iskoristiti. Korak po korak, priča po priča (ko svako žensko, teme neiscrpne) pređemo 11 kilometara, hodale 2 i po sata. Nisam ni osjetila dok nisam došla kući. Kako sjedoh osjetim da me noge bole, ruke bole…U 8 h obukoh pidžamu i zavalih se u krevet. Kaže sin da se ponašam kao penzionerka!
5 komentara
Komentariši
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
De nek on pređe 11 km😄
De nek on pređe 11 km😄 [2]
Ja san onda isto žena, po tome koliko mogu pričat. 😀
Daleko si od penzionerke, nisi napisala da si obukla debele čarape na noge… tako da si još djevojka u najljepšim godinama
Papirni: Đevojče :)))